Стаклена влакна и карбонска влакна су два уобичајена композитна материјала ојачана влакнима и имају неке разлике у својствима и применама:

Састав и структура: Стаклено влакно је влакно настало извлачењем растопљеног стакла, а његова главна компонента је силикат. Карбонско влакно је влакно направљено од прекурсора угљеничних влакана кроз процесе карбонизације и графитизације, а главна компонента је угљеник.

Чврстоћа и крутост: Карбонска влакна имају већу чврстоћу и крутост од стаклених влакана. Угљична влакна су неколико пута јача од стаклених влакана, а карбонска влакна су такође чвршћа. Ово чини карбонска влакна погоднијим за неке апликације које захтевају велику чврстоћу и малу тежину.

Густина и тежина: Стаклопластика је мање густа и лакша од угљеничних влакана. Угљична влакна имају мању густину, али су гушћа од стаклених влакана. Стога, карбонска влакна могу да обезбеде већу чврстоћу у истој запремини, док смањују структурно оптерећење.

Отпорност на корозију: Стаклена влакна имају добру отпорност на корозију и могу се одупрети ерозији хемијских супстанци као што су киселине и алкалије. Отпорност угљеничних влакана на корозију је релативно слаба, а заштитне мере могу бити потребне за одређена хемијска окружења.

Проводљивост: Карбонска влакна имају добру проводљивост и могу се користити у електромагнетној заштити и проводним апликацијама. Фиберглас је изолациони материјал и не проводи струју.

Цена: Генерално, карбонска влакна су релативно скупа за производњу и обраду, док су стаклена влакна релативно јефтина. То је зато што је процес производње карбонских влакана компликованији и захтева високе техничке захтеве.

Да сумирамо, постоје разлике између угљеничних влакана и стаклених влакана у погледу снаге, крутости, густине, отпорности на корозију и цене. Избор одговарајућег влакнастог материјала зависи од специфичних потреба и захтева примене.